Обичаји на Бадњи дан, Бадње вече и Божић

У сусрет великом хришћанском празнику, подсећамо на неке давнашње, али и још актуелне обичајe на Бадњи дан, Бадње вече и Божић.

Бадњи дан

Бадњи дан је назив добио по грани храста – бадњаку који се на тај дан сече, уноси у кућу и пали. Постоје разни обичаји који се везују за овај дан, мало којих се одржало до данас.

Домаћини раном зором иду у сечење бадњака, које потом до саме вечери држе уз кућу, пре уношења и стављања на огњиште. Данас су обичаји прилагођени времену у којем живимо, па се бадњак најчешће купује на пијаци вече пре или у само јутро Божића, уноси у кућу и ставља поред или близу славске иконе.

Обичај сечења бадњака се везује за витлејемске пастире. Они су, на знак Звезде да се родио Христос Спаситељ, насекли гране бадњака и понели га у пећину да наложе ватру и огреју Христа и његову мајку.

Трпеза на Бадњи дан је искључиво посна и најчешће се спремају риба, подварак и пребранац или тучени пасуљ, уз купус или кромпир салату. У неким крајевима Србије, за ручак би се попила и чаша црног вина уз по семе дрена, за срећу и радост током читаве године. Средина стола се, традиционално украшава плетеном корпом пуном житарица и сувог воћа.

Бадње вече

На Бадње вече домаћин куће уноси бадњак, сламу и печеницу. Бадњак се ставља на огњиште, али пошто огњишта нема више, ставља се поред шпорета или пећи и одмах се једно дрво ложи. Тамо где нема пећи или шпорета, бадњак се ставља код печенице. Слама се посипа по читавој кући, а нарочито тамо где ће се служити вечера. Домаћица у сламу под столом ставља разне слаткише, парице и поклоне, које деца траже и пијучу као пилићи. Слама симболизује сламу у пећини на којој се Христ родио. Затим се пали свећа и укућани једни другима честитају празник, очитају молитву, након чега вечерају посну храну и уживају у породичном миру. Верује се да би требало на ово вече вратити све позајмљено и помирити се са свима с којима сте били у свађи како би цела наредна година протекла у миру и слози.

У градовима је обичај измењен, па тако није необично видети масе људи окупљене у црквеним портама како заједнички пале бадњаке, веселе се и певају православне песме.

Божић

Божић је највеселији православни празник, којим се прославља рођење Исуса Христа, и слави се три дана.  Божићно јутро почиње тако што се, од ране зоре, чују звона из свих православних цркава и храмова и тако што се одлази у цркву на Божићну литургију.

Прва особа која у кућу уђе на Божић јесте положајник – пријатељ куће који би требало да кући и њеним укућанима обезбеди здравље, срећу, благостање и мир. Тим поводом положајник отвара врата од пећи или шпорета, џара ватру изговарајући бројалицу: “Колико варница, толико срећица, колико варница, толико парица”, призивајући тако благостање у дом у који је дошао. Након извршене дужности, домаћица куће га дарује пригодним поклоном.

 У божићно јутро домаћица меси чесницу – погачу у коју умеси новчић и избоцка је гранчицом бадњака и испече. Чесница представља славски колач на Божић и, када је печена, износи се за сто, окреће се као славски колач, прелива вином и на крају ломи на онолико делова колико има укућана. Верује се да ће онај ко добије део чеснице са новчићем бити срећан током читаве године. Након ломљења, следи честитање празника речима “Христос се роди” и “Ваистину се роди” и ручак, који је први мрсни оброк након дугог поста. Обичај је да се на Божић нигде не иде у госте, јер су наредна два дана томе намењена, већ да породица тај најсрећнији православни празник проводи на окупу у топлој породичној атмосфери.

Божић у урбаној средини

У градским срединама се уместо великог дрвета узме мања храстова гранчица и мања количина сламе. Све се то, заједно са печеницом, уочи Божића уноси у кућу и ставља испод славске иконе на источном зиду стана или куће. Запали се свећа и кандило, што симболише ватру и огњиште. Кућа се окади тамјаном, изговоре се молитве које се знају или се прочитају из молитвеника и то вече се проводи у пријатној породичној атмосфери.